Koreni proizvodnje vina najverovatnije potiču iz Persije.
Egićani, Feničani, Grci i Rimljani su voleli jaka, puna vina, sa velikim sadržajem alkohola, koja su morali da razblažuju vodom.
U Bibliji, vino se spominje 521 put.
Dioniz u Grčkoj i Bahus u Rimu bili su bogovi vina.
Od prastarih, mitoloških vremena, moć vina da uzvisi čoveka, da mu podari vedrinu i dar govora činili su ga u očima ljudi pićem bogova.
Ljudi su voleli da zavire u svet božanskih pića pa je vino često otvaralo put do ženskih srca, ali uz božansku kapljicu su objavljivani i ratovi i sklapana primirja. Vinom se proslavljaju rođenja, obeležavaju uspesi, ali ono nije samo pće radosti, jer se njime ispraća i na poslednji počinak. Vino je bilo i ostalo cenjeno piće mnogih civilizacija. Moglo bi se reći da sve prolazi, samo dobro vino ostaje. Jedan Francuz je rekao: Sve mode prolaze samo vino ostaje. Nesumnjivo, vino predstavlja najcivilizovanije i
najkultivisanije sredstvo za uživanje i svojevrsni kulturni i civilizacijski izazov.
Istinska vinska kultura se kao, uostalom, i svaka druga, stiče vremenom i podrazumeva, uglavnom, izvesna znanja o vinovoj lozi, o njenoj pojavi na zemlji i na našim prostorima, poznavanje osnove proizvodnje pojedinih tipova vina, načina čuvanja vina, podele vina po kvalitetu, serviranje vina, čitanje etikete, poznavanje temperature vina, poznavanje čaša za vino, slaganja vina i hrane, kao i znanja vezana za vino i estetiku, vino i umetnost, vino i zdravlje, a posebno poznavanje samog rituala za stolom. U opštu kulturu jednog čoveka, pa i naroda, spada i poznavanja pića, koja treba u određenim prilikama služiti odnosno piti. Ako se to odnosi na serviranje i služenje vina onda postoji i poseban izraz “vinska kultura”.
Ona zapravo podrazumeva negovanu, usavršenu , odnosno, civilizovanu potrošnju ovog pića.
Vinska kultura se ne meri količinama ispijenog vina, već predstavlja usvajanje određenih znanja i postupaka iz oblasti vinogradarstva, vinarstva i ugostiteljstva. Tu spada i vokabular za opisivanje senzornih karakteristika vina i poznavanje uloge vina u savremenom poslovnom svetu. Posebno je
značajno informisanje javnosti o pozitivnim efektima konzumiranja umerenih količina vina po zdravlje, o značaju vina kao svojevrsnog oplemenjivača gastronomskog doživljaja i sveukupnog raspoloženja za
stolom. Vinska kultura je u zemljama sa dugom vinogradarsko – vinarskom tradicijom na zavidnom nivou. Za razvoj bilo koje značajnije turističke destinacije, poznavanje vinske kulture je od velikog značaja za turističku privredu kao i za bolji užitak svakog domaćeg ili inostranog potrošača vina.